Prilično mlako.
Mogli su vrlo lako da izbace sat vremena ovog filma. Brda nepotrebnih scena, brda nepotrebnih sub plotova koj isu samo ubačeni da bi bili tu.
Holivud mora da prestane da pravi dromedies, ne možemo da pričamo o fašizmu ali i da se na svakih 10 minuta hihi smejemo kako leo di carpio duva i pada sa zgrade. Zašto da ozbiljno shvatimo film koji sam sebe ne shvata ozbiljno?
Takođe mislim da uopšte nije pametno fašiste i ljude koji drže realnu moć u ovom svetu prikazivati kao debile jer oni to nisu i pucamo sami sebi u noge ako ih predstavljamo i vidimo na taj način.

Moj decko je lepo rekao da je cis beli strejt lik samo bas zeleo da napravi film o fasizmu

Marti, 23godišnji šampion u stonom tenisu, je ekstremno odlučan i istrajan u svojoj odluci da postane prvak sveta, ili ipak da mu dokaže da je najbolji. Njegova odlučnost i samouverenost su osobine zbog kojih je toliko lako povezati se sa i navijati za njega, ali i njegov najveći izvor muke kroz film. Martijeva najveća snaga je u isto vreme i njegova najveća mana, pun sebe i sebičan on ovaj cilj stavlja iznad svega. Imam osećaj da je film pokušao da istraži ove teme ali da nekako nije mogao ili hteo da uđe u suštinu i samo se zadržao na površini.

Tokom filma Marti čini mnoge loše stvari kako bi došao do svog cilja. Vara, krade, laže, kako strance tako i bliske ljude, ne mareći za njihova osećanja ili bezbednos, ne iz nekog malicioznog razloga već na način na koji bi čovek iskoristio čekić da zakuca ekser, bez preterane brige za dobrobit čekića. Ne čini se da Marti zbog ovoga oseća neku preteranu krivicu, ili ako je ipak oseća ona je nevažna u odnosu na to što želi da postigne.

Rejčl, Martijeva prijateljica iz detinjstva zarobljena u nesrećnom braku, kao i on sklona je lažima i manipulacija da dođe do SVOG cilja, Martija. Tokom celgo filma bila je uz njega spremna da ga voli bez obzira na sve loše stvari koje je on njoj učinio, za ovo nije dato neko posebno objašnjenje van činjenice da je “opsednuta” njime od kad su bili vrlo mladi.

Još jedna žena koja je spremna da se žrtvuje za Martija jeste Kej, nekada poznata glumica, a sada nezadovljna žena bogatog biznismena. Kej isprva biva privučena Martijevim šarmom, nastupom i njegovom potpunom uverenošću u sopstveni uspeh zbog čega oni dele nekoliko uzbudljivih noći zajedno. Tokom kratkog vremena koje provode zajedno Marti nju laže, pokušava da krade od nje i u jednom trenutku je eksplicitno ponizi, ali uprkos ovome ona se njemu vraća i stavlja sebe u vrlo nezahvalnu poziciju kako bi mu pomogla.

Ona je na neki način postavljena kao ogledalo Martiju. Nasuprot njega, kao mlada glumica izabrala je komfor i sigurnost umesto svojih snoa čime je očigledno duboko nezadovoljna. Sa druge strane marti ja napravio potpuno suprotan izbor stavljajući svoj san iznad svega uključujući sopstveni komfor i sigurnost, što je pretpostavljam još jedan od razloga zbog kojih je ona toliko opčinjena njime.

Bela, bivši svetski šampion u stonom tenisu, Martijev dobar prijatelj i Jevrej koji je preživeo Aušvic još jedno je ogledalo Martiju. Naime Bela je tokom svog zatočeništva jednom naleteo na košnicu punu meda, i iako sigurno gladan, umesto da med pojede, on ga je namazao na svoje telo i tako se vratio u spavaonicu gde su bili i ostali zatočenici kako bi oni lizali med sa njegovog tela i tako se prehranili. Scena je snimljena na veoma intenzivan način sa voiceoverom i krupnim kadrovima ostalih zatočenika kako ližu med sa Bele. Veoma intenzivna i neprijatna scena čiji je cilj bio, verujem da dočara patnju i užasne stvari koje su Jevreji preživeli tokom drugog svetskog rata. Nasuprot Martiju koji druge koristi da postigne svoj ciljeve Bela druge stavlja ispred sebe, rzikuje svoju bezbednost i koristi svoj uspeh i prednosti kako bi pomogao drugima. I pored ove njegove osobine on je uspeo da postane svetski prvak u stonom tenisu, iako se vodio filzofijom savim suprotnom Martijevoj.

Na kraju filma Marti koliko toliko uspeva da ispuni svoj cilj i u nezvaničnom meču, pred relativno malom publikom pobedi svog rivala. U sceni neposredno nakon poseldnjeg poena vidimo Martija kako iscrpljen leži na zemlji i smeši se zadovoljan što je sebi ili svetu dokazao da je najbojli, u ovom trenutku sam mislio da će mu se facijalna ekspresija promeniti kad shvati da je uspeo ali da je zbog toga povredio toliko ljudi i da će se film tu završiti, ali ne, on se vraća u Ameriku gde ga pretpostavljamo Rejčl prihvati nazad i gde prvi put vidi svoje novorođeno dete i preplavljen emocijama počinje da plače i tu se film završava.

Moj najveći problem sa ovim filmom je što Marti ni u jednom trenutku zaista ne iskusi posledice stvari koje je uradio. Mnogo puta je u ime svog cilja povredio sebi mnoge drage ljude i na kraju filma se samo vraća u Ameriku gde ga čeka pretpostavjlam lep porodični život ako on to izabere?

Šta nam film poručuje Martijevim srećnim krajem?

I pored ovoga film mi se jako dopao. Sve vreme sam navijao za Martija, režija je odlična, muzika je odlična, gluma je uverljiva, film veoma dobro pravi i održava tenzijui tera nas da navijamo za Martija.

Sve u svemu veoma zabavan i uzbudljiv film koji je uspeo kroz svih svojih 150 minuta da zadrži moju pažnju. Jedino što me nervira je što je imao potencijal da bude vrhunski ali ga je iz nekog razloga protraćio.